Marš “Parad”
Od stvaranja nacionalnih država, vojni orkestri i ratni svirači su predstavljali snažnu potporu mobilisanim građanima u vojnim jedinicama. Njihova svrha je bilo snaženje ratničkog elana i širenje borbenosti na frontu, ali i afirmacija mobilizacije, kao i dobrovoljnog uključivanja pojedinaca u vojne redove tokom čitavog 19. i 20. veka.
U prvoj socijalističkoj državi, veoma rano su umetnici samoinicijativno (ali i podsticani od strane Partije) komponovali muziku za himne i koračnice. One su izvođene na brojnim ceremonijama organizovanim povodom obeležavanja značajnih državnih praznika. Međutim, najčuvenije sovjetske koračnice nastale su za vreme Drugog svetskog rata. Vojnici Crvene armije, u svom pobedonosnom pohodu ka Berlinu, su ih proširili po čitavoj Evropi. Na velikim slavljima u kojima su spontano, ili organizovano učestvovali brojni građani, redovno su izvođene ruske narodne pesme, ali i vojničke koračnice. Većinu sovjetskih koračnica koje su postale poznate širom Evrope je komponovao Semjon Černjecki (Семё́н Алексaндрович Чернeцкий – rođen kao Соломон Исаевич Штембер). On je bio autor koračnica kao što su «Слава Родине», «Ленинский призыв», «Марш московских пионеров», «Индустриальный марш», «Родной Донбасс», «Русский марш», «Славянский марш», «Украинский марш», «Грузинский марш», «Азербайджанский марш»…Najveće priznanje Semjonu Černjeckom je predstavljala odluka da na prvoj velikoj Paradi pobede, koja je održana u Moskvi 24. juna 1945, upravo on rukovodi svečanim orkestrom. Černjecki, koji je tokom karijere napisao preko stotinu marševa i patriotskih pesama, je osmislio bogat repertoar za vojne orkestre.
I danas se na velikim paradama u Moskvi redovno izvode njegovi marševi «Парад», «Рокоссовский марш», «Салют Москвы», «Марш танкистов», «Марш гвардейцев-миномётчиков», «Слава Родине», «Вступление Красной Армии в Будапешт», «Вступление Советской Армии в Бухарест»...
Marševi i koračnice koje su izvodili orkestri i horovi Crvene armije, u formalnom smislu su veoma skladno nastavili muzičke, ali i mnoge druge tradicije ruske carske vojske. Ostaje pitanje da li je aproprijacijom forme preovladao novi socijalistički sadržaj, ili je obnovljena tradicija uticala na postepenu reviziju revolucionarnih tekovina?
Literatura:
В. С. Цицанкин, Судьба музыканта, Композитор, Moква 2015; ЧЕРНЕЦКИЙ Семён Александрович, Музыкальный словарь, http://www.music-dic.ru/html-music-keld/4/7367.html