Sofi Šol, njen brat Hans i Kristof Probst, leto 1942. godine. Izvor fotografije: Holocaust Research Project
Sophia Schol je rođena je 9. maja 1921, a ubijena 22. februara 1943. kao borac protiv nacizma u Hitlerovoj Nemačkoj. U istoriji je zabeležena kao osoba koja je pokušala da nenasilnim putem svrgne nacistički režim.
Od dolaska Hitlera na vlast 1933. godine, njegove paravojne formacije su svakodnevno brutalno uništavale svaki oblik protivljenja i neslaganja sa nacizmom, dok je državni aparat postepeno legalizovao potpunu uzurpaciju vlasti i sistem segregacije i kriminalizacije onih delova društva koji su proglašeni za drugačije i samim tim nepoželjne. Politički neistomišljenici i protivnici nacista su, uz objašnjenje da im je potrebno prevaspitavanje, zatvarani u koncentracione logore širom Nemačke već od marta 1933. Sa izbijanjem Drugog svetskog rata svako opoziciono delovanje je kažnjavano smrću.
Jedan od retkih primera suprotstavljanja nacistima u samoj Nemačkoj bila je nenasilna tajna organizacija "Bela ruža" u kojoj su centralne ličnosti bili mladi studenti Minhenskog univerziteta Sophie Scholl i njen brat Hans, zatim Kurt Huber, Alexander Schmorell, Willi Graf i Christoph Probst. Iako su tokom tridesetih godina, kao i većina mladih Nemaca, i Šolovi sa oduševljenjem prišli organizacijama nacističke mladeži, vremenom je u njima rasla sumnja u Hitlerovu propagandu. Međusobno su debatovali o propovedima "Lava iz Minstera" biskupa Clemens August Graf von Galena, kao i o pismima Sofinog mladića Fritza Hartnagela koji je mobilisan i odveden na Istočni front. Hartnagel je opisao neke od zločina koji su počinjeni nad Jevrejima, civilima i ratnim zarobljenicima na prostoru SSSRa. Na osnovu svedočanstava mobilisanog vojnika sa Istočnog fronta, ali i ličnog saznanja o sudbini njihovih jevrejskih sugrađana, grupa je sastavila šest anti-nacističkih pamfleta kojima je pozivala građane Nemačke da se pasivno suprotstave Hitlerovom režimu. Sofi i njen brat su 18. februara 1943. organizovali akciju rasturanja letaka u centralnoj auli fakulteta u Minhenu. Njihov plan je, međutim, osujećen i pre nego što je realizovan. Uhapsio ih je Gestapo i na brzo organizovanom suđenju osudio na smrt. Prema nekim svedočenjima, Sofi je na suđenju izgovorila reči: "Neko je, nakon svega, morao da počne. Ono što smo mi napisali i rekli misle mnogi. Oni se samo ne usuđuju da to i kažu". Četiri dana nakon hapšenja (22. februara 1943.), troje pripadnika "Bele ruže" je ubijeno giljotiniranjem.
Danas su na Univerzitetu Ludwig Maximilian u Minhenu postavljene dve malene biste Sofi i Hansa Šola i spomen-ploča koja svedoči o ljudskoj hrabrosti i spremnosti čoveka da se suprotstavi i javno iskaže svoje neslaganje i otpor, čak i u uslovima u kojima je izvesna nemogućnosti uspeha.
Literatura:
Toby Axelrod, Hans and Sophie Scholl, German Resisters of the White Rose, The Rosen Publishing Group, New York 2001.