Rajka Baković (1920-1941). Izvor fotografije: Wikipedia
Rajka i Zdenka Baković su kao ćerke dalmatinskog emigranta rođene u Boliviji. Kako je oduševljenje među Dalmatincima zbog stvaranja Jugoslavije bilo orgomno i porodica Baković je odlučila da se vrati na rodni Brač. Posle izvesnog vremena, porodica se preselila u Zagreb. Sestre Baković, njihova dva brata i majka, su veoma brzo pokazale bliskost sa idejama levice i priključile se jugoslovenskoj komunističkoj omladini. Njihova trafika u centru Zagreba je bila mesto susretanja i razmene informacija komunističkih ilegalaca. Policijska služba Nezavisne države Hrvatske (Ustaška nadzorna služba) je pomno pratila njihove aktivnosti i uspela da uhapsi sestre Baković. U toku dugotrajnog mučenja, surovi policajci su pokušali da saznaju od Rajke i Zdenke imena ostalih ilegalaca. Sestre nisu podlegle i do poslednjeg daha hrabro prkosile svojim mučiteljima. Zdenka je izvršila samoubistvo u zatvoru 25. decembra 1941, dok je Rajka podlegla povredama od mučenja četiri dana kasnije. Rajka Butorac je proglašena za Narodnog heorja Jugoslavije.
U Zagrebu je tokom perioda socijalizma jedan od centralnih gradskih prolaza nosio ime po hrabrim sestrama. Iako je u jednom trenutku prolazu promenjeno ime posle raspada Jugoslavije, ta je odluka naišla na žestoko protivljenje javnosti. Stoga je 2009. naziv Prolaz sestara Baković vraćen. Rajka Baković je pored Anke Butorac, Ljubice Gerovac, Nade Dimić, Dragice Končar i Nere Šafarić jedna od junakinja radova konceptualne umetnice Sanje Iveković koja je posle dugog perioda zaborava reafirmisala hrabre antifašistkinje.
Literatura:
Josip Barković (ur.), Omladina Jugoslavije u NOB, Epoha, Zagreb 1967.