Narodni heroj Vera Blagojević (1920-1942). Izvor fotografije: Wikipedia
Vera Blagojević je rođena 16. maja 1920. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju je završila u Šapcu. Vera je primljena u Savez komunističke omladine Jugoslavije 1937. godine. Nakon upisa na studije medicine preselila se u Beograd gde je učestvovala u brojnim akcijama i manifestacijama kojima je rukovodila Komunistička partija Jugoslavije. Neposredno pred početak rata u Jugoslaviji odnosno 1940. primljena je u Partiju. Početak ratnih operacija na tlu Jugoslavije i Srbije ju je zatekao na mestu Sekretara Okružnog komiteta SKOJ-a za šabački okrug. U tom svojstvu je postala i član Okružnog komiteta KPJ. Kao istaknuti član Partije Vera se već od prvih dana rata našla na udaru ne samo okupacionih vlasti već i kolaboracionističke uprave. Specijalna policija Uprave grada Beograda posedovala je brojne informacije o Veri Blagojević nekoliko meseci pre nego što je Vera uhapšena. Vera Blagojević je bila česta „meta“ pogrdnih tekstova koje je objavljivala štampa pod kontrolom Vlade Milana Nedića. Vera Blagojević je uhapšena marta meseca 1942. godine u kući svojih stričeva u Tekerišu gde se skrivala i oporavljala od teške bolesti izazvane dugim marševima i iscrpljenošću. Nakon hapšenja četnici su je sproveli do zatvora u Loznici odakle je predata Gestapou u Šabacu. Nakon istrage i višečasovnih mučenja kojima je bila izložena u Šabačkom logoru na Savi, Vera Blagojević je streljana sa grupom logoraša (62), u dvadeset drugoj godini života, 18. marta 1942. godine na obronku šume Šicare u sremskom selu Klenak. Ordenom Narodnog heroja Jugoslavije odlikovana je posthumno, na Dan ustanka srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, 7. jula 1953. godine.
Vest o smrti zatekla je Verine roditelje, uglednog šabačkog advokata i predratnog komunistu Jovana i njegovu suprugu Anu Blagojević u Koncentracionom logoru na Banjici gde su bili zatočeni u dva navrata: od septembra do decembra 1941. i od januara do maja 1942.
Posle oslobođenja Srbije, 20. decembra 1944, Verin otac, Jovan Blagojević je za potrebe Komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača dao izjavu u kojoj je između ostalog rekao i sledeće: „Pok. Vera je uhvaćena od strane četnika i Ljotićevih odreda u Tekerišu u kući mojih srodnika, odvedena na Brezjak, odatle u Loznicu u vreme kada je u Loznici žario i palio zloglasni četnički vojvoda Daka, za koga sam čuo da je ubijen od četnika. Iz Loznice je Veru sproveo poreznik Sava Božović iz Šapca, četnik i predao je specijalnoj policiji u Šapcu, a ovi pošto su je nemilosrdno tukli i prebili joj desnu ruku, predali Gestapou koji ju je stavio u zatvor u Šabački lager, odakle je odvedena na gubilište. Veru je iz Tekeriša sproveo Jovan Tešić, učitelj i ljotićevac, koji je s nje skinuo sat i još neke stvari, pokušao da je siluje, ali se ona očajnički odbranila u čemu su je neki prisutni seljani odbranili. Tešić je likvidiran u Šapcu. Za Verinu smrt, okrivljujem pored Tešića, Gligorića Vojislava učitelja iz Loznice, koji je protivu nje pisao i iznosio najgnusnije laži da je bila nemoralna, da je vrbovala pristalice za borbu i rečima i svojim telom, da je origijala u kući i bila mondenka, i ako u tome nema ni trunke istine. Zatim Karapandžića učitelja koji je radio u propagandi u Valjevu koji je pisao za nju skoro isto što i Gligorić, Savu Božovića poreznika iz Šapca koji ju je sprovodio iz Loznice, maltretirao i mučio uz put, Miloša Božanića studenta medicine iz Šapca, Acu Vasiljevića stud. iz Šapca, kao istaknute ljotićevce, dva studenta Bugarski iz Šapca. Sava Božović je u Nemačkoj na radu, Božanić je u Nemačkoj na studijama, Vasiljević i Bugarski su pobegli sa dobrovoljcima i četnicima, Karapandžić se negde sklonio. Pored gornjih lica, gospođa Ikonikova, za koju sam čuo u zatvoru, prenosila je lažne vesti po Šapcu, da joj je Vera njoj i njenom mužu Pavlu slala preteća pisma u kojima kao da im je pretila da će ih pobiti kad dođe u Šabac. Na traženje mojih srodnika da ta pisma pokaže, da bi se uverili je li u njima Verin rukopis, g-đa Ikonikova je izbegavala i sklanjala se od kuće, siguran sam da ima još saučesnika u optužbi i ubistvu moje ćerke Vere, ali im nisam mogao ući u trag, jer sam bio proganjan, hapšen i sproveden u Beogradski logor Banjica“.
Literatura:
Međuopštinski istorijski arhiv Šabac, Komisija za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača, red. br 63. Zapisnik prijave Jovana Blagojevića, adv. iz Šapca o mučenju i streljanju svoje kćeri, narodnog heroja Vere Blagojević, stud. medicine, o danima koje su on i supruga Ana proveli na Banjici, o maltretiranju u Šapcu kao simpatizera oslobodilačkog pokreta, 20. decembar 1944; Logor Banjica. Logoraši. Knjiga zatočenika Koncentracionog logora Beograd-Banjica (1941-1944), prva knjiga, Istorijski arhiv Beograda, Beograd, str. 88, 90, 303. (priredile Evica Micković, Milena Radojčić), Жене Србије у НОБ, Нолит, Београд, 1975.