Folksdojčeri marširaju tokom jedne parade u Banatu 1941. godine. Izvor slike: Znaci
Folksdojčer (Volksdeutscher) je naziv za Nemce koji su živeli van Nemačke i Austrije. Oni nastanjeni u široj okolini Dunava (Banat, Bačka, Baranja, Srem i Slavonija) nazivani su i Podunavske Švabe (Donauschwaben). Nemci se na delove slovenačke teritorije doseljavaju od 14. veka, a na navedene prostore oko Dunava od 18. veka, nakon proterivanja Turaka. U novoj sredini su se našli među narodima koji su imali druge jezike i drugačije običaje. Na njih su prenosili svoju kulturu, životne i radne navike i znanja, a od njih su i sami ponešto preuzimali. Nestankom Austrougarske i stvaranjem Kraljevine SHS trudili su se da očuvaju svoj nacionalni identitet, pa su osnovali čitav niz udruženja, od kojih je najznačajniji bio Švapsko-nemački kulturni savez (Schwäbisch-Deutschen Kulturbund).
Nakon okupacije Jugoslavije, deo domaćih Nemaca je stupio u službu okupatora (i civilnu i vojnu). Od njih je bila formirana i posebna vojna jedinica: SS divizija „Princ Eugen“ koja je učestovala u pokušajima gušenja ustanka u Jugoslaviji, pri čemu su njeni pripadnici izvršili i ratne zločine prema civilima. Banat je dobio posebnu autonomiju sa folksdojčerskom upravom.
Sa povlačenjem Nemačke vojske krajem Drugog svetskog rata, iz Jugoslavije se evakuisao i deo Folksdojčera. Oni koji su ostali su zatvarani u logore i postepeno proterivani ili puštani da odu u Nemačku. Međutim, deo njih je stradao u odmazdama, od zaraznih bolesti u logorima ili je bio poslat na prinudni rad u SSSR. U novoj Jugoslaviji, Nemcima su oduzeta građanska prava, a celokupna imovina im je konfiskovana. Od oduzimanja imovine spasli su se samo oni koji su se borili u partizanskim redovima. Kada su u martu 1948. raspušteni logori za Nemce, u Jugoslaviji ih je ostalo samo oko 60.000, od predratnih oko 500.000.
Literatura:
Zoran Janjetović, Nemci u Vojvodini, INIS, Beograd 2009; Vladimir Geiger, Nestanak Folksdojčera, Nova Stvarnost, Zagreb 1997; Срђан Божовић, Дивизија „Принц Еуген“, Народни музеј Панчево, Панчево 2011; Ненад Стефановић, Један свет на Дунаву. Разговори и коментари, Друштво за српско-немачку сарадњу, Београд 2003.