Optuženi tokom suđenja u Nirnbergu. Izvor fotografija: The History Place.
Tokom Drugog svetskog rata savezničke sile u više navrata isticale su važnost kažnjavanja fašističkih rukovodstava, oficira i neposrednih učinilaca brojnih zločina za njihovu ratnu zločinačku aktivnost. Ta odlučnost jasno je izražena najpre u Moskovskoj deklaraciji 1943. godine. Međutim, nije postojala jasna koncepcija kako dostići pravedno kažnjavanje, pri čemu su u opticaju bile i varijante jednostavnog grupnog pogubljenja nacista. Svoje konačno uobličavanje ideja o kažnjavanju je poprimila u Londonskom ugovoru sila pobednica iz avgusta 1945, kojem su kasnije pristupile i druge zemlje. U ovom aktu konačno je preovladala ideja o osnivanju međunarodnog tribunala, što je de facto podrazumevalo da će i na nacionalnim nivoima biti organizovana suđenja za zločine. Kao aneks ovog akta usvojen je Statut Međunarodnog vojnog tribunala (MVT), za čije sedište je određen Berlin, ali su najvažnija suđenja održana u Nirnbergu. Statut MVT predviđao je niz krivičnih dela koja su u tadašnjem međunarodnom krivičnom pravu predstavljala novinu. Reč je o zločinima protiv mira, protiv čovečnosti i o ratnim zločinima. Sastav suda činili su delegati sila pobednica: SSSR, SAD, Velike Britanije i Francuske. Sve druge napadnute zemlje imale su svoje delegacije pri ovom sudu. Jugoslovensku delegaciju predvodio je profesor Albert Vajs. Glavni tužilac bio je američki sudija Vrhovnog suda Robert Džekson. U postupku pred sudom od 20. 11. 1945. do 1. 10. 1946. suđeno je vojnom i političkom vrhu nacističke Nemačke (ukupno dvadeset četvorica optuženih). Tokom suđenja svetska javnost je bila upoznata sa razmerama zločina nacističke Nemačke. Na smrt je osuđeno dvanaest optuženih, na doživotnu robiju trojica, na vremenske kazne od 10 do 20 godina njih četvorica, odluka nije doneta u dva slučaja, a trojica optuženih su oslobođeni.
Srđan Milošević
Litaratura:
K. J. Heller, The Nuremberg Military Tribunals and the Origins of International Criminal Law, Oxford University Press, 2011; Nirnberška presuda, Beograd 1948.