Poštovana gospođice Brnabić,
Vi ste nedavno na obeležavanju bitke na Batini rekli da je Srbija "antifašistička i slobodarska" zemlja a da to niste konkretno - istorijski situirali i argumentovali. Slično su eufemistički govorili i Vaši saradnici povodom dana oslobođenja Beograda pominjući nekakve anonimne "oslobodioce". Druge države, kada obeležavaju slavne istorijske događaje, kao što su Staljingradska bitka ili iskrcavanje u Normandiji, danima objavljuju nazive jedinica i imena njihovih boraca odajući im iskreno poštovanje i zahvalnost. Toga kod Vas i Vaših saradnika nije bilo pa se stiče utisak da se ovi eufemizmi i uopštene formulacije koriste da bi se, s jedne strane, prećutalo ime vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske i imena komandanata njene četiri armije (Koča Popović, Peko Dapčević, Kosta Nađ i Petar Drapšin) koje su oslobodile i Srbiju i Jugoslaviju, a s druge strane, da bi se među "oslobodioce" nekako prošvercovali četnici i njihov ravnogorski komandant, tj. oni koji su u zapadnoj Srbiji vodili žestoke borbe protiv partizana štiteći odstupnicu nemačkim trupama da bi zatim zajedno sa njima pobegli iz Srbije.
Današnja Srbija, koja slavi ove druge a prećutkuje one prve, nema prava da se nazove antifašističkom zemljom. O kakvom antifašizmu se može govoriti kada devedeset odsto poslanika Skupštine Srbije čine originerni ili pokršteni sledbenici i obožavaoci četničkog pokreta? O kakvom se antifašizmu može govoriti u zemlji koja je donedavno za predsednika imala čoveka sa titulom četničkog vojvode? O kakvom antifašizmu govorite kada je Vaše pravosuđe, bolje rečeno krivosuđe, rehabilitovalo 15 dokazanih ratnih zločinaca gazeći pritom obavezujuće međunarodne konvencije i sam Ustav Srbije? O kakvom se antifašizmu može govoriti kada se ratni zločinac i realizator ravnogorskih genocidnih planova Ratko Mladić i drugi haški osuđenici proglašavaju za heroje?
Znam da ćete reći da Vaša vlada nema veze sa rehabilitacijama i da su te sramne zakone pravili Tadićevi beslovesni činovnici. To je tačno, ali Vašoj vladi ništa ne smeta da pokrene postupak ukidanja zakona o rehabilitaciji i poništaja svih odluka donetih na osnovu njih.
Naravno, to se neće dogoditi, i to ne slučajno, kao što nije bilo slučajno da obeležavanju Batinske bitke nije prisustvovao član Saveza antifašista Srbije, ratni komandant Prve vojvođanske brigade general Žika Stojšić, čiji su borci masovno izginuli na Batini. On je sedeo u Beogradu jer ga niko nije zvao, a na toj svečanosti je govorio Igor Mirović, jedan od najboljih učenika četničkog vojvode Vojislava Šešelja. Pa zar niste, draga Ana, čuli kako se kosti partizana prevrću u grobovima?
Ovo farsično i usiljeno obeležavanje partizanskih borbi ima za cilj samo to da stvori izgovor za još usrdnije slavljenje četničkih ličnosti i datuma, a pod providnim izgovorom da aktuelna vlast "jednako poštuje sve", da navodno zatvara tu stranicu istorije i da se okreće budućnosti. Ali, Vi sigurno znate da su pametni ljudi rekli da onaj ko kontroliše prošlost kontroliše i budućnost te da se, stoga, na lažnoj prošlosti može izgraditi samo lažna budućnost. Sve je to u stvari sastavni deo generalnog projekta aktuelne vlasti da oživi arhaičnu parolu "Srbi na okup", da izbriše sve razlike među nama i ostvari nekakvo opšte nacionalno okupljanje i pomirenje, da celu istoriju strpa u isti koš nekog izmišljenog "dana veterana" i da celo društvo podvede pod slogan "jedan narod, jedna partija, jedan vođa".
S tim u vezi želim da Vam kažem sledeće: Mi koji poštujemo tradicije slavne antifašističke Narodnooslobodilačke borbe i koji se borimo protiv savremenog neofašizma i u Srbiji i u Evropi, nikada nećemo pružiti ruku četničkim koljačima. Nikada! A Vi, ako Vam nije kasno, slobodno izaberite stranu na koju ćete stati.
Srdačno Vas pozdravljam.
Aleksandar Sekulović
Autor je potpredsednik Saveza antifašista Srbije