Kuća Vladislava Ribnikara u Beogradu gde je održana sednica 4. jula 1941. Izvor slike: beogradskonaslednje.rs
Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski savez 22. juna 1941. Staljin i Kominterna su pozvali sve komunističke partije u porobljenoj Evropi da podignu ustanak protiv Nemaca. Komunistička partija Jugoslavije se odazvala tom pozivu. U Beogradu, u kući Vladislava Ribnikara, vlasnika i direktora dnevnog lista Politika, 4. jula 1941. sastao se Politbiro Centalnog komiteta KPJ. Sednicu je vodio Josip Broz Tito, generalni sekretar KPJ, a prisustvovali su: Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanović Tempo i Sreten Žujović. Politbiro je tada doneo odluku da se otpočne organizovani ustanak protiv okupatora, kao i niz drugih odluka u vezi sa njegovim početkom. Tri dana kasnije ustanak je i započet u Srbiji, a zatim 13. jula u Crnoj Gori, 22. jula u Sloveniji, 27. jula u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i 11. oktobra u Mekedoniji.
Zbog značaja navedene odluke za istoriju Jugoslavije i sprovedene socijalističke revolucije, 4. jul je 26. juna 1956. proglašen za praznik ustanka naroda i narodnosti Jugoslavije i proslavljan kao Dan borca. SUBNOR Jugoslavije je u čast ovog dana dodeljivao svoju nagradu.
U originalnoj zgradi sastanka, u bulevaru Kneza Aleksandra Karađorđevića 10a, 1. maja 1950. otvoren je Muzej „4. jula“, koji je radio do 2000.
Literatura:
Leksikon narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941-1945. Prva knjiga A-LJ, Narodna knjiga, Partizanska knjiga, Beograd, Ljubljana, 1980; Историја Савеза комуниста Југославије, Комунист, Народна књига, Рад, Београд 1985.