Yad Vashem, svetski centar za očuvanje sećanja na Holokaust. Izvor fotografije: Yad Vashem
Januara meseca 2000. godine, predstavnici 46 vlada potpisali su u Stokholmu Deklaraciju Međunarodnog foruma o Holokaustu u nameri da podstaknu međunarodnu zajednicu da se na odgovarajući način seća žrtava Holokausta za koji je konstatovano da je „fundamentalno osporio osnove civilizacije“. Dve godine kasnije, u oktobru 2002. godine ministri obrazovanja članica Veća Evrope doneli su rezoluciju kojom je bilo predviđeno da se Dan sećanja na žrtve Holokausta mora ustanoviti u svim zemljama potpisnicama iste. Konačno, 1. novembra 2005. godine usvojena je Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom je 27. januara, datum kada su jedinice Crvene armije oslobodile Koncentracioni logor Aušvic-Birkenau u kome je tokom Drugog svetskog rata ubijeno oko 960 000 Jevreja, proglasi Međunarodnim danom sećanja na žrtve Holokausta. Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je oko 6 miliona Jevreja. Od 6 miliona ubijenih, milion i po su bila deca. Od 33 577 Jevreja koji su 1941. živeli na teritoriji današnje Republike Srbije život je izgubilo 27 024 odnosno 80,48% ukupne jevrejske populacije. Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se i u Republici Srbiji.
Literatura:
Deklaracija Međunarodnog foruma o Holokaustu, https://www.holocaustremembrance.com/about-us/stockholm-declaration; Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Međunarodnom danu sećanja na žrtve Holokausta, http://www.un.org/en/holocaustremembrance/docs/res607.shtml