U okviru “Škole antifašizma“ tokom marta, aprila i maja održana je serija radionica za sa učenicima odeljenja I5 u Mašinsko-obrazovnom centru „Radoje Dakić“ u Rakovici. U pitanju je škola u jednom od siromašnijih delova grada i jedan od ključnih razloga za izbor ove škole bio je želja da se ovakva vrsta aktivnosti izmesti iz škola u centru u kojima se obično sprovode različiti oblici neformalne edukacije. Posebno zbog toga što kombinacija socijalnog i političkog nezadovoljstva predstavlja osnovu rasta uticaja ekstremističkih grupa među mladima, a nacionalizam (i fašizam kao jedan od njegovih ekstremnih oblika) uz prihvatljivost nasilja i netrpeljivost prema različitosti umnogome funkcionišu kao ventil za socijalno nezadovoljstvo i osećanje beznađa među mladima. U dogovoru sa profesorima i psihološkinjom škole, radionice su se odvijale jednom nedeljno u okviru redovne školske nastave umesto jednog od časova istorije.
Cilj radionica bio je na pristupačan i zanimljiv način, podstaći mlade da promišljaju mehanizme isključivanja, eksploatacije i nasilja koji su u osnovi fašizma, da prepoznaju pojavne oblike fašizma danas, kao i da razumeju vezu između onog što često zvuči kao apstraktna priča o fašizmu i antifašizmu i svakodnevnog života pojedinca/ke. Sam planiranja i izvođenja radionica bio je i metodološki i sadržajno izazovan. Umesto pristupa ex catedra, opredelili/le smo se za pristup u kome je fokus na procesu i razmeni kao mestu susreta koji otvara prostor za kritičko preispitivanje vlastitih stavova i ponašanja, uverenja i viđenja sredine o prošlosti i sadašnjosti, i osvešćivanje efekta koji oni mogu da imaju na druge i društvo u celini. U radu su korišćene različite metode interaktivnog rada – plenarne diskusije, rad u malim grupama, iskustvene vežbe, upotreba muzike i video materijala.
Ono što je bilo upadljivo na na samom početku je da se fašizam gotovo potpuno vezuje za II svetski rat i Nemačku i Italiju, dok se nacionalizam isključivo vidi kao pozitivan. Zanimljivo je da učesnici radionice prave razliku između nacionalizma i patriotizma (gde se prvi vezuje za državu, a drugi za ljubav prema narodu). S tim, što se i jedan i drugi razumeju u potpuno etničkom ključu. Nije neočekivano da i stavovi učenika umnogome odslikavaju društvene narative iz javnog prostora i najbliže okoline, uključujući legitimnost nasilja, netrpeljivost prema različitosti i prihvatanje različitih hijerarhija (rodnih, etničkih, klasnih...) kao „prirodnih“ i „normalnih“. S druge strane, radionice su pokazale da među učenicima, iako najčešće bez razmišljanja reprodukuju ono što čuju iz okoline i medija, i te kako postoji i sposobnost i potreba da se propituju i problematizuju dominantni društveni narativi. To je posebno bilo vidljivo u radionicama koje su bile posvećene promišljanju osnova fašizma, odnosno promišljanju strukturnog nasilja (načina na koji društvene strukture reprodukuju odnose dominacije i eksploatacije, ograničavajući životne šanse čitavih kategorija ljudi i zadržavajući ih u položaju potčinjenosti) i kulturnog nasilja (kulturnih obrazaca i narativa koji ovakve odnose opravdavaju, učvršćuju i iznova reprodukuju).
Ono što se pokazivalo kao ključno je podsticaj i ohrabrenje da se to radi. To se videlo i u završnoj evaluaciji kada su učenici su navodili da je ono što im se najviše dopalo to što smo razgovarali, što ih neko pita šta oni misle, a ne priča im samo šta treba da rade; "što sve izokrenemo, pa onda pričamo o tome"; što se nisu “osećali kao da su na času”. Jedan od njih je naveo i da mu se najviše dopada što ih je neko slusao. Ono što im se nije dopalo je “što je bilo kratko” i što bi tek počeli da razgovaraju, a završilo bi se. Za trenerski tim je ovo bilo važno iskustvo i veliki izazov, u prvom redu zbog stalne potrebe za prilagođavanjem programa i promišljanjem odgovarajućeg pristupa u radionicama (što se radilo za svaku radionicu), kao i preispitivanje vlastitih predubeđenja i podrazumevanja. Ono što je takođe, važan uvid je da je 45 minuta koliko traje školski čas malo vremena za pristup koji je baziran na interakciji i diskusijama, tako da sledeći put treba vodi računa da se obezbedi više vremena.
