Zoja Kosmodemjanskaja (1923-1941). Izvor fotografije: Wikipedia
U galeriji ličnosti koje su, neposredno po završetku Drugog svetskog rata, kroz brojne sovjetske dokumentarne i igrane filmove, predstavljene jugoslovenskoj javnosti jasno se izdvojila mlada heroina Zoja Kosmodemjanskaja. Film «Zoja», reditelja Lea Arnštama, za koji je muziku napisao Dmitrij Šostakovič, a naslovnu ulogu glumila Galina Vodjanickaja, mesecima je privlačio brojnu publiku. Bio je to jedno u nizu velikih ostvarenja koja su nastala tokom Drugog svetskog rata i predstavljala snažan doprinos ideji antifašističke borbe.
Film je baziran na istinitoj životnoj priči. Opisao je život i stradanje Zoje Kosmodemjanskaje rođene 1923. u selu Osino Gaj u blizini Tambova, koja se kao članica Komsomola, već u oktobru 1941, pridružila partizanskim jedinicama. Posle kraćeg diverzantskog kursa, Zoja je sa svojim drugovima zaobišla linije fronta kako bi iz pozadine nanosili gubitke nemačkim snagama. Minirali su puteve i presecali komunikacione linije. Krajem novembra 1941. dobili su zadatak da spale opremu konjičke regimente koja je bila smeštena u selu Petriševo. Zoja je uhvaćena u toku akcije i, posle surovog mučenja i odbijanja da izda svoje drugove, izvedena na gubilište. Oko vrata joj je okačen natpis «Palikuća». U poslednjim trenucima života, Zoja se hrabro držala i pozivala prisutne na nastavak borbe protiv nacista. Nedeljama je njeno beživotno telo visilo na seoskom trgu po jezivoj hladnoći, kako bi zastrašilo svakoga i onemogućilo svaki oblik daljeg otpora. Kada je dva meseca kasnije selo oslobođeno, moskovski list «Pravda» je preneo tragičnu priču o sudbini mlade devojke. Tako je još za vreme rata njeno ime postalo simbol otpora i podsticaj milionima muškaraca i žena da se bore za slobodu.
Zoja je već u februaru 1942. posthumno proglašena za prvu ženu heroja Otadžbinskog rata. Interesantno je da je i njen brat posthumno proglašen za Heroja Sovjetskog Saveza.
Po završetku rata Zoji Kosmodemjanskoj u čast su podignuti brojni spomenici, po njoj je nazvan jedan od planinskih vrhova u nekadašnjem Sovjetskom Savezu i jedna od planeta u našoj galaksiji.
U godinama raspada Sovjetskog Saveza pojavile su se tvrdnje da je Zoja palila kuće seljaka, iako u selu uopšte nije bilo Nemaca, da je njena akcija više štete nanela siromašnim seljacima nego nemačkim trupama i sl. Bili su to pokušaji dekonstrukcije sećanje i obesmišljavanja tradicija socijalizma i antifašizma. Taj novi pokušaj ubijanja Zoje Kosmodemjanske je naišao na otpor građana Rusije i veoma brzo osuđen od najšire javnosti.
Literatura:
Mike Bessler (ed.), Red Youth – Young Heroes of the Great Patriotic War: Volume 1, Zoya Kosmodemyanskaya, Erythrós Press and Media, Kettering 2009; Kazimiera J. Cottam, Women in War and Resistance: Selected Biographies of Soviet Women Soldiers, Kazimiera J. Cottam, Focus Publishing/R. Pullins Co, Newburyport 1998.