Dozvolite mi da u ime Saveza antifašista Srbije kažem nekoliko reči o našem drugu Radoslavu Eri Ratkoviću.
Govoriti o Eri Ratkoviću je u isti mah i teško i lako. Teško je zbog toga što nije moguće u nekoliko rečenica, pa ni na nekoliko stranica, sažeti jedan tako bogat i dug životni put i politički i naučni angažman kakav je imao Era. A s druge strane, i lako je, jer se kroz čitav taj životni put i politički i naučni angažman provlači, kao neka crvena nit, jedno jasno vrednosno i intelektualno opredeljenje, a to je njegovo nepokolebljivo opredeljenje za borbu protiv fašizma u svim njegovim varijantama i oblicima. To je nešto čemu je Era bio privržen i potpuno predan još od svojih školskih dana iz vremena pre Drugog svetskog rata, zatim naročito tokom rata i kasnije u procesu izgradnje institucija novog društva čemu je on, kao predsednik Ustavnog suda Srbije, kao profesor i dekan Fakulteta političkih nauka i na brojnim drugim dužnostima dao nemerljiv doprinos.
Kada je taj posao već dao vidljive rezultate, Era je bio ubedjen da je fašizam definitivno stavljen ad acta, da je istorijski obračun sa njim definitivno završen, bar što se tiče Jugoslavije. Zbog toga je on bio bukvalno šokiran, kao uostalom i mnogi od nas, kada je sa stvaranjem nacional-socijalističkog režima Milošević-Šešelj na političku scenu Srbije virulentno nahrupio obnovljeni srpski fašizam koji je odmah počeo sa uništavanjem sećanja na antifašističku Narodnooslobodilačku borbu i sa rehabilitacijom svih kvislinga i saradnika fašizma od Nedića, Ljotića i Draže Mihailovića, do brojnih srpskih intelektualaca koji su se u predratnom periodu profilisali kao perjanice fašizma i obožavaoci Hitlerovog „novog poretka“. A ono što je u tom procesu bilo najpogubnije bilo je stvaranje brojnih ekstremno-desničarskih, profašističkih i paramilitarnih organizacija koje su nastavile zločinački put svojih uzora iz predratnog i ratnog perioda.
Era Ratković je bio prvi koji je prepoznao ovo ponovno radjanje fašizma u Srbiji. I kada su neofašizam i neočetništvo u Srbiji započeli sa revizijom istorije i sa masovnim brisanjem naziva ulica, škola i preduzeća, naziva koji su podsećali na Narodnooslobodilačku borbu, Era je bio medju inicijatorima stvaranja Društva za istinu o NOB i Jugoslaviju jer je želeo da se, u skladu sa njegovim rečima da „na akciju treba odgovoriti akcijom, na organizaciju organizacijom“, pruži organizovan otpor pravljenju genetski modifikovane istorije. Nekoliko godina kasnije on je zaključio da nije dovoljno samo braniti istorijsku istinu već da treba jasno reći kakvu opasnost danas predstavlja fašizam u Srbiji i da treba jasno identifikovati njegova izvorišta, nosioce i namere. Tako je Era bio medju inicijatorima da se promeni naziv Društva i da se ono ubuduće zove Savez antifašista Srbije. To je ubrzo i učinjeno a za prvog predsednika Saveza antifašista izabran je upravo Era. Nažalost, jedna manja grupa članova odlučila je tom prilikom da nastavi da deluje pod dotadašnjim imenom, čime je samo oslabljen front borbe protiv fašizma.
Do koje mere je borba protiv fašizma, danas i ovde, bila osnovna preokupacija Ere Ratkovića pokazuje i njegova inicijativa da se, zajedno sa Fakultetom političkih nauka, održi okrugli sto na temu „Fašizam u savremenosti“. Taj okrugli sto je, kao što je poznato, održan na Faklultetu političkih nauka 25. oktobra 2008, i on, po dubini analize i sveobuhvatnosti, predstavlja neprevazidjen primer analize savremenog fašizma. Glavna zasluga za ovakav uspeh tog okruglog stola pripada Eri Ratkoviću koji je bio spiritus movens tog zamašnog poduhvata, koji je pripremio pozivno pismo, konceptualni okvir i, na kraju, i uvodni referat kojim je dao osnovne smernice za raspravu. Iz tog njegovog referata, u kojem ni jedna jedina reč nije izgubila na aktuelnosti, ostaće za sva vremena valjano njegovo upozorenje o granicama tolerancije prema fašizmu. Era je tada rekao:
„Ništa ne bi bilo pogrešnije od stanovišta, koje se, tu i tamo, čuje, nego da demokratija, odnosno put u demokratiju, kapitulira pred fašizmom i ustupi mu vlast zbog poštovanja demokratske procedure. Upravo jačanje fašizma i pretnja da preuzme vlast moraju biti razlog da se protiv fašizma preduzmu krajnje mere kako bi se onemogućilo da ostvari svoj cilj.“
Borbi protiv fašizma Era je ostao privržen bukvalno do poslednjeg daha. Kao član Predsedništva Saveza antifašista Srbije on je prisustvovao svakoj sednici, iako je, naročito u poslednjoj godini života bilo vidljivo da se sve teže kreće i da mu je zdravlje bilo ozbiljno narušeno. Kada bi došlo vreme za početak sednice mi bi insistirali da sednica počne jer Era verovatno neće doći, ali je tadašnji predsednik Radovan Pantović redovno odgovarao: „Moramo sačekati Eru. Dolazi sigurno.“ I zaista, posle par minuta Era bi se pojavio i aktivno učestvovao na sednici svojom uvek briljantnom analizom aktuelne političke situacije u Srbiji i svojim predlozima o tome šta Savez antifašista treba da radi.
Takav je bio Era i on je zaista do poslednjeg trenutka bio odan svom antifašizmu i borbi protiv savremenog fašizma u Srbiji. Samo nekoliko dana pre fatalne bolesti on je prisustvovao kao i uvek sednici našeg Predsedništva i, kao i uvek, bio veoma aktivan u iznošenju novih ideja i predloga. Nažalost, mnogo toga je ostalo nerealizovano, a kako vreme prolazi tako svakim danom dobijamo potvrdu o tome koliko su te Erine ideje i predlozi i dalje vrlo aktuelni. Po tome ćemo ga pamtiti i čuvati uspomenu na njega.
Beograd, 26.11.2014 dr Aleksandar Sekulović