Naslovna strana knjijge Žene Srbije u NOB. Izvor fotografije: Znaci.
Olga Jovanović je rođena 7. decembra 1911. godine u Topoli (srez oplenački) od oca Timotija i majke Darinke Jovanović rođene Grujičić. Službenici odeljenja Specijalne policije Uprave grada Beograda uhapsili su je 30. januara 1942. pod optužbom da je kao politički sekretar Reonskog komiteta za III reon Mesnog komiteta KPJ u Beogradu bila zadužena za organizaciju tehničkog aparata za prijem i skrivanje ilegalaca. U trenutku hapšenja Olga Jovanović je stanovala na adresi Toplička br. 7 u Beogradu. Radila je kao činovnik Privilegovane agrarne banke iz Beograda. Prilikom hapšenja kod Olge je pronađeno: tristapedesetsedam dinara, pomada, ruž za usne, ogledalo, par vunenih rukavica, kožna tašna, češalj, dve olovke, maramica i pertle. Olga je iz istražnog zatvora upućena u Koncentracioni logor na Banjici 11. aprila 1942. godine. U istrazi, Olga nije priznala svoju pripadnost komunističkoj organizaciji.
Tokom Olginog boravka na Banjici, Olgina majka Darinka Jovanović se dva puta obraćala pismenom molbom Dragom Jovanoviću, šefu Specijalne policije i upravniku grada Beograda. Svoju prvu molbu, Darinka je napisala 31. avgusta 1942. godine. U istoj je majka Olge Jovanović pokušala da skrene pažnju ratnog gradonačelnika Beograda i šefa Specijalne policije na ratne zasluge pokojnog Olginog oca koji je kao, kako Darinka navodi “veliki Srbin učestvovao u ratovima od 1912. do 1913. kao šef pošte pri Vrhovnoj komandi kod Njegovog Veličanstva Prestolonaslednika Aleksandra, kada je i odlikovan zlatnom medaljom za revnosnu službu, a od 1914. do 1915 god. kao poverljiv poštar Njegovog Veličanstva Kralja Petra I u Topoli”. Darinka Jovanović je napisala drugu molbu, 14. oktobra 1942. godine. Moleći za život svoje ćerke Olga je istakla: “Ja sam, Gospodine Šefe, teško bolesna i nalazim se na kraju moga života. Želela bih da još jednom vidim moju Olgu. Neka i ima neke krivice kod moje Olge. Pa krivom se i daje milost; praštanjem krivcu i tvori se delo milosrđa. Pravom i zdravom niti treba milost, ni praštanje, ni milosrđe – sve te vrline i postoje za one koji pogreše i skrive. Gospodine Šefe, skup je čovek! On se ne izvodi iz ljuske kao pile, već ga valja na srcu nositi dok ugleda bela sveta. A koliko tek muka i nege posle treba dok se od nejaka crvića podigne zreo čovek. Niko ne zna pravu cenu čoveka kao majka! Nemojte, Gospodine Šefe, ucveliti majku”! Dan kasnije, Božidar Bećarević, šef Četvrtog ili Antikomunističkog odseka Specijalne policije Uprave grada Beograda je konstatovao da se molba Darinke Jovanović odbija jer je u slučaju Olge Jovanović “utvrđena uloga u komunističkom pokretu” zbog čega “njeno puštanje uopšte ne dolazi u obzir”. Bećarević je naglasio da će se sve buduće Darinkine molbe smatrati “bespredmetnim”. Olga T. Jovanović je streljana u Beogradu 14. maja 1943.
Literatura:
Istorijski arhiv Beograda, Uprava grada Beograda, Specijalna policija, Dosije Jovanović T. Olge, IV-Q-73/46, k. 337; Logor Banjica. Logoraši. Knjiga zatočenika Koncentracionog logora Beograd-Banjica (1941-1944), prva knjiga, Istorijski arhiv Beograda, Beograd, str. 372 (priredile Evica Micković, Milena Radojčić).