Prinudni radnici iz Aušvica na izgradnji fabrike Krup. Izvor fotografije: www.ushmm.org
Po definiciji usvojenoj na sednici Generalne skupštine Međunarodne organizacije rada 1930. godine, prinudni rad je „svaki rad ili svaka usluga iznuđeni od neke osobe koja se nije dobrovoljno prijavila za to, pod pretnjom kazne”. Iako je prinudni rad postojao i ranije, na primer za vreme Prvog svetskog rata, zarobljenici su morali često da rade na izgradnji puteva, rovova, pruga itd. Dolaskom nacizma na vlast i izbijanjem Drugog svetskog rata, on postaje jedan od najmasovnijih oblika organizovanog rada u službi jedne države (Nemačke).
Računa se da je od 1939. do 1945. godine Treći rajh iskoristio najmanje 12 miliona prinudnih radnika iz cele Evrope. Ljudi su korišćeni svugde: u rudnicima, na poljoprivrednim radovima, ali i u okviru poznatih privatnih industrija (Mercedes, BMW, itd.). Većinu prinudnih radnika činili su civili i zarobljenici iz Sovjetskog Saveza (33,6 %) i Poljaci (21,7 %), kao i Jevreji: svi oni su radili u najtežim uslovima.
U okupiranoj Srbiji, uz pomoć kolaboracionista, više desetina hiljada ljudi je korišćeno na prinudnom radu u Boru, Trepči, Aleksincu i drugim rudnicima, ili su poslati na rad u Treći rajh i Norvešku, odakle se mnogi se nisu vratili.
Pored prinudnih radnika, mnogi radnici su „dobrovoljno” – a u stvari izmanipulisani domaćom propagandom, otišli na rad u Nemačku. Iako su u principu bili slobodni, uslovima u kojima su radili i živeli bili su često slični onima u kojima su se nalazili prinudni radnici.
Godine 2000. nemačka vlada i oko 6.500 industrija i preduzeća koji su bili korisnici prinudnog rada za vreme Drugog svetskog rata, osnovale su fondaciju „Sećanje, odgovornost, budućnost” koja je prikupljala podatke i upravljala procesom plaćanja odštete preživelim prinudnim radnicima i njihovim porodicama u Evropi. Fondacija danas nastavlja svoj rad uglavnom kroz finansiranja aktivnosti pomoći i projekata o prinudnom radu.
Milovan Pisarri
Literatura: Klaus Tenfelde i Hans-Christoph Seidel (prir.), Zwangsarbeit im Bergwerk: der Arbeitseinsatz im Kohlenbergbau des Deutschen Reiches und der besetzten Gebiete im Ersten und Zweiten Weltkrieg, 1: Forschungen, Essen: Klartext, 2005; Mark Spoerer, Zwangsarbeit unterm Hakenkreuz. Ausländische Zivilarbeiter, Kriegsgefangene und Häftlinge im Deutschen Reich und im deutsch besetzten Europa 1939–1945, Stuttgart: DVA, 2001; sajt fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost”: www.stiftung-evz.de.