Vešanje građana u centru Beograda na Terazijama 17. avgusta 1941. Izvor fotografije: Mondo
Specijalna policija Uprave grada Beograda predstavljala je tokom okupacije jugoslovenske prestonice najrepresivniji organ Uprave grada Beograda. Predmet interesovanja agenata i policajaca Specijalne policije predstavljali su brojni stanovnici Beograda ali i drugih mesta koja su ulazila u sastav nemačke okupacione zone u Srbiji. Dosijea koja se čuvaju u Arhivu grada Beograda svedoče o brojnim grupama i pojedincima koji su tokom rata, da li kao pripadnici određenih etničkih i verskih skupina ili zagovornici određenih političkih ideja bili predmet interesovanja i istrage Specijalne policije Uprave grada Beograda. Sačuvana dosijea u najvećem broju slučajeva svedoče o planskom i sistematskom uništavanju: Jevreja, Roma, komunista, antifašista. Ipak, sačuvana dosijea građana i građanki Beograda ali i drugih mesta koja su ulazila u sastav nemačke okupacione zone u Srbiji svedoče o mnoštvu pojedinaca koji su svojim pojedinačnim, uglavnom verbalnim istupima u javnosti, skrenuli na sebe pažnju agenata i policajaca. Njihov glas govori o važnom segmentu otpora okupatoru i njegovim pomagačima za vreme Drugog svetskog rata.
Policijskim organima bilo je posebno teško da uđu u trag piscima anonimnih pisama. Obešena tela predhodno streljanih građana osvanula su na centralnim ulicama Beograda 17. avgusta 1941. godine. Oktobra meseca iste godine anonimni pojedinac, čiji identitet Policija nije uspela da utvrdi, uputio je generalu Hajnrihu Dankelmanu, pismo sledeće sadržine: „Gospodine Denkelmanu, Znamo da kao Silni Zapovednik Srbije, vaša kultra nama svima je poznata jer nevine ljude na sred Terazija ste pod imenom komunisti i razbojnike vešali, a ako Bog da možemo i vas i pored sve vaše garde da u društvu sa pretsednikom vlade i borbašem Ljotićem da vidimo kako isto na Terazijama visite“. Hrabri građani nisu štedeli ni saradnike okupatora. Maja meseca 1943. Specijalna policija je došla do brojnih anonimnih pisama, čiji autori nisu identifikovani, a koja su bila upućena pripadnicima kolaboracionističkih vojnih i upravnih struktura. Tako je izvesnom Velimiru M. Buljagiću stiglo pismo u kome je pisalo: „Obavešteni smo da ste vi Velja Buljugić i vaš brat Nikola, strasne pristalice krvave nedićeve bande. Kao takve za sva vaša nedela stićiće vas u najskorije vreme zaslužena kazna. Smrt okupatoru i njegovim slugama“.
Za razliku od anonimnih pisama javni istupi građana upereni protiv okupatora i njihovih saradnika nisu ostajali bez konkretne reakcije policijskih organa. Ponašanje građana u kafanama ili u pripitom stanju često je predstavljalo predmet policijshih opservacija. Oktobra 1943. godine saslušan je trgovac Mušan Borovac jer je na ulici u pripitom stanju opsovao majku nemačkom vojniku Matijasu Baumanu. Aprila meseca 1943 priveden je nastojnik zgrade u ulici Jovana Petkovića br. 4 u Beogradu jer je u kafani „Babunskog“ u ulici Kralja Aleksandra, kako se navodi „pevao pesmu o petokrakoj zvezdi, hvalio Staljina i govorio kako će se on kad dođu Rusi svetiti svima“. Maja meseca 1943. godine. Komanda javne bezbednosti koja je bila pod ingerencijom Šefa Srpske državne bezbednosti obavestila je Specijalnu policiju o ponašanju Borivoja Vujića, bivšeg činovnika Jugoslovenskog poslanstva u Rimu za koga su postojale informacije da je po beogradskim kafanama i privatnim stanovima „upozoravao okolinu“ „da se svi uzmu u pamet jer će uskoro doći čas obračunavanja sa onima koji su sa Nemcima sarađivali“. Januara 1944. godine saslušan je „kobasičar“ Petar Subotić koji je odbio da se odazove pozivu na „obavezan rad“ dok je u isto vreme, prema proceni policijskih organa provodio vreme u kafani kockajući se. U izveštaju se navodi da je „javno govorio da neće da radi dok ne dođu Rusi“.
Ništa manje sumnjiva nije bila ni krojačica Marija Cimerman koja je prema saznanjima Specijalne policije već u novembru 1941. govorila da će Nemci „za nekoliko dana otići iz naše zemlje i da se ni jedan živ neće izaći iz Ravne Reke“. Da je među krojačicama bilo mnogo hrabrih i smelih žena govori i slučaj Katica Petrović koja je po izveštaju, komandanta u rangu generala Srpske državne bezbednosti, iz jula 1943. „širila razne alarmantne vesti kao o padobrancima, pokolju itd.“ Katicina „štetnost“ smatrala se „očiglednom“ „pogotovu kada se ima u vidu njena profesija, tim pre što šije po kućama“.
dr Sanja Petrović Todosijević
IZVORI:
IAB, UGB, SP, III-38/67, k. 156/27, Dosije Vujić Borivoja Borislava.
IAB, UGB, SP, III-38/81, k. 156/40, Dosije Petrović Katice.
IAB, UGB, SP, III-46/6, k. 157/12, Dosije Borovac M. Mušana.
IAB, UGB, SP, III-48, k. 157/15, Dosije „anonimne dostave“.
IAB, UGB, III-48/a, k. 157/16, Dosije Buljagić M. Velimira.
IAB, UGB, SP, III-48/1, k. 157/17, Dosije Radan M. Petra.
IAB, UGB, SP, IV-27/11, k. 236/29, Dosije Sredojević M. Desimir.
IAB, UGB, SP, IV-46/16-3-d, k. 287/9, Dosije Cimerman M. Marije.