Kvislinška uprava na teritoriji nemačke okupacione zone u Srbiji

Prva strana kvišlinskih novina “Srpski narod” sa člankom o Nediću i Hitleru. Izvor fotografije: Facebook

Od prvih dana okupacije, na teritoriji nemačke okupacione zone u Srbiji (Srbija, Banat, severno Kosovo) uspostavlјen je strog vojno-upravni režim. Na čelu nemačke okupacione uprave u Srbiji koju su činila četiri okupaciona faktora - vojni, policijsko-bezbednosni, privredni i diplomatski,  nalazio se Vojni zapovednik Srbije.

Odmah po uspostavlјanju vojne okupacione uprave u Srbiji obnovlјen je rad srpske policije i žandarmerije. Prva kvislinška uprava (Savet komesara) na čelu sa Milanom Aćimovićem uspostavlјena je 30. aprila 1941. Zbog nemogućnosti da spreči širenje ustanka, u čije se suzbijanje aktivno uklјučila, komesarska uprava zamenjena je vladom Milana Nedića 29. avgusta 1941 godine. Kvislinška uprava je sve vreme rata predstavlјala jedan od glavnih oslonaca okupatorskog režima. Nјena najznačajnija represivna ustanova je bila Uprava grada Beograda, na čelu sa Dragim Jovanovićem. U okviru Uprave centralna policijska ustanova je bilo Odelјenje specijalne policije, na čelu sa Ilijom Paranosom. Posebno ozloglašeni bili su: Božidar Bećarević, šef IV (antikomunističkog odseka), Nikola Gubarev, šef III odseka (za strance i granice), i Jovan Nikolić, šef VII odseka (za Jevreje i Cigane).  U sastavu Uprave grada Beograda bio je i srpski deo komande logora na Banjici na čelu sa zloglasnim upravnikom Svetozarom Vujkovićem.

Nakon oslobođenja Srbije u jesen 1944, Milan Nedić, predsednik srpske kvislinške vlade povukao se sa Nemcima u Austriju. Posle konačnog nemačkog poraza predao se zapadnim saveznicima koji su ga izručili novim jugoslovenskim vlastima. Milan Nedić je izvršio samoubistvo u istražnom zatvoru 4. februara 1946. godine. Predsedniku Uprave grada Beograda, Dragom Jovanoviću suđeno je na zajedničkom suđenju sa Dragolјubom Mihajlovićem i ostalima u Beogradu od 10. juna do 15. jula 1946. godine. Osuđen je na smrt.

Od početka devedesetih godina 20. veka pokrenuto je više inicijativa za rehabilitaciju Milana Nedića u Srbiji. Konačno, prvo ročište u procesu rehabilitacije predsednika srpske kvislinške vlade održano je pred Višim sudom u Beogradu 7. decembra 2015. godine. Postupak je u toku.

 

Literatura

Бранислав Божовић, Београд под комесарском управом 1941, Институт за савремену историју, Београд, 1998; Бранислав Божовић, Управа и управници града Београда 1839-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2010; Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014; Милан Кољанин, Олга Манојловић Пинтар, Радмила Радић, Сања Петровић Тодосијевић, Зорица Ивановић, Последње одредиште Аушвиц (каталог изложбе), Историјски музеј Србије, Београд, 2015.