Dvadesetdeveti novembar (Dan Republike)

Odluka Drugog zasedanja antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. Izvor slike: Muzej AVNOJ

 

29. novembar je datum za koji se vezuju dva događaja socijalističke revolucije u Jugoslaviji, oba sa izvanrednim političkim značajem. Prvi je 29. novembar 1943, datum početka Drugog zasedanja AVNOJ-a (v. Narodna vlast) u Jajcu. Na ovom zasedanju donete su značajne političke odluke, između ostalog, i odluka kojom je izrečena zabrana povratka u zemlju kralju Petru II Karađorđeviću. Bilo je to prvo ozvaničavanje revolucionarne suštine NOR-a.

Drugi važan događaj jugoslovenske istorije vezan je za 29. novembar 1945, kada je ukinuta monarhija u Jugoslaviji i uz svečane topovske salve označen početak njenog republikanskog uređenja. Predlog da se Jugoslavija proglasi za republiku, koji je u ime poslanika iz Srbije izneo Siniša Stanković, Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije prihvatila je aklamacijom. Na taj način narodni predstavnici, mahom iz narodnofrontovske većine, realizovali su jedno od centralnih programskih i izbornih načela Narodnog Fronta Jugoslavije.

U početku, nije postojala ustanova Predsednika Republike, već je poslove iz njegove nadležnosti vršio kolegijalni organ – Prezidijum Narodne Skupštine FNRJ. Od 1953. ustanovljava se funkcija Predsednika Republike, koji je istovremeno bio i predsednik Saveznog izvršnog veća (vlade). Na tu dužnost je izabran Josip Broz Tito.

Imajući u vidu ovaj dvostruki značaj 29. novembra za istoriju socijalističke revolucije, datum je u Jugoslaviji proslavljan kao Dan Republike. Pošto su na Drugom zasedanju AVNOJ-a donete najvažnije odluke koje će u budućnosti biti realizovane, ovo ratno zasedanje je smatrano za postavljanje temeljca budućeg uređenja jugoslovenske države, pa je datum 29. XI 1943. bio ispisan i na grbu socijalističke Jugoslavije. Time je, uprkos tome što je postupak ukidanja monarhije bio izveden legalnim sredstvima (izbori, odluka Ustavotvorne skupštine), naglašena revolucionarnost ovog čina.

 

Literatura:

Veliki dani. Svjedočanstva o Republici, prir. U. Eldan, Zagreb 1959; S. Bosiljčić, Rađanje republike, Beograd 1963; B. Petranović, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 1941–1945, S. Nešović, B. Petranović, AVNOJ i revolucija - tematska zbirka dokumenata, Beograd 1983; С. Милошевић, „Укидање монархије у Југославији: став југословенских комуниста према монархији од Другог заседања АВНОЈ-а до избора 1945. године“, Историјска трибина: "Истраживање младихсарадника Института за новију историјуСрбије", Београд 2013, 153–182.