Reagovanje Predsedništva SUBNOR-a Srbije na kritike iznete u tekstu našeg predsednika Aleksandra Krausa predstavlja najbolju potvrdu njihove ispravnosti i opravdanosti.
Naime, Predsedništvo SUBNOR-a nije osporilo ni jednu od kritika upućenih na njihovu adresu, što nije učinilo jer nije raspolagalo ni jednim kontra-argumentom. A u situaciji kada neko ne raspolaže argumentima, a želi da se obrati javnosti, zna se kako se postupa. Tada se zauzme poza nekog bezgrešnog polubožanstva, odnosno „barjaktara svetle tradicije i ugleda“ prepunog samoodricanja i požrtvovanja za dobro naroda i države, potpuno posvećenog cilju „da se na ovim prostorima živi spokojno i dostojno“, ali tu su zli neprijatelji koji ga napadaju mučki i bez povoda i koji primaju pare iz inostranstva.
Ovaj otrcani demagoški stereotip toliko se odomaćio na političkoj sceni Srbije, od vrha do dna, da njemu ne može da odoli ni Predsedništvo SUBNOR-a Srbije. Zapravo, koristeći tu ispraznu frazeologiju Predsedništvo želi da pokaže da je „u trendu“ i da je bitan deo vladajuće nomenklature Srbije. Ono zato, umesto argumenata i dokaza, diskvalifikuje oponenta, diskredituje ga i moralno i politički, pribegava patetičnim frazama i plačljivoj retorici. Za taj nadmeni i arogantni mentalitet ne postoji dijalog i rasprava, ne postoji pravo na kritiku kao bitno svojstvo demokratskog društva, a svaka kritika se kvalifikuje kao „perfidna laž“ i kao pokušaj da se iz „sitnosopstveničkih želja“ ovde nameću „tudji modeli“.
Čak i da je kritika koju smo uputili SUBNOR-u bila neosnovana, ona se, bar u otvorenom i demokratskom društvu, ne može i ne sme kvalifikovati kao „mučki napad“, „zlonamerno opanjkavanje“ ili „slepi juriš“. Iza ovih bombastih fraza krije se samo želja aktuelnog rukovodstva SUBNOR-a da se ne dira u njegovu poziciju državnog mezimčeta, poziciju koja se plaća debelim političkim ustupcima i otvaranjem statutarnih mogućnosti da i ratni zločinci postanu članovi „časnog i dugovečnog“ SUBNOR-a.
Jedan od klasika političke sociologije Robert Mihels rekao je: „Ima ljudi – a takve treba izbegavati – koji izgube sposobnost rasudjivanja kada čuju neko drugačije mišljenje u političkim i religioznim pitanjima. Sa takvima nije moguć dijalog, kod njih strast sprečava bilo kakvu misaonu aktivnost.“
Nama je, naravno, poznato da u Predsedništvu SUBNOR-a dominira taj netolerantni i antidemokratski mentalitet, pa naše reagovanje nije ni upućeno njima. Ono je upućeno javnosti Srbije kako bi mogla da prepozna lažno predstavljanje i kako joj niko ne bi prodavao rog za sveću.
Predsedništvo Saveza antifašista Srbije